Kada je u martu 2021. godine objavljeno da američki izdavač video-igara Take-Two Interactive otkupljuje beogradski Nordeus za sumu između 378 i 1. 025 miliona dolara (zavisno od ispunjenja budućih ciljeva), srpska startup zajednica je proslavila svoj prvi pravi izlazak (exit) na globalnom nivou. Top Eleven, mobilna fudbalska igra koju je Nordeus razvijao od 2010, postala je najprofitabilniji srpski proizvod izmišljen u 21. veku. Ali četiri godine kasnije, pitanje koje mnogi postavljaju glasi: zašto nismo videli sledeći?
Srpski startup ekosistem je u međuvremenu sazreo na sve važne načine — osim jednog. Postoje akceleratori (StartLabs, ICT Hub, Reach for Change), postoje rizični fondovi (South Central Ventures, Innovation Fund, Elephant Ventures), postoje mentor mreže, postoje povratnici iz dijaspore sa iskustvom u globalnim kompanijama, postoje čak i lokalni anđeli koji ulažu sopstveni novac. Broj registrovanih startupova prešao je 1. 500 u 2024. godini. Ali sledeći jednorog — privatna kompanija vredna milijardu dolara — još nije rođen. Zašto?
Šta je Nordeus naučio srpsku scenu
Nordeus je dao dva ključna doprinosa koji prevazilaze vrednost transakcije. Prvi je bio dokaz da je moguće — da srpski tim može da napravi globalni proizvod, da ga sam finansira do profitabilnosti, i da na kraju proda za iznos koji ulazi u istoriju regiona. Taj psihološki pomak bio je važniji od bilo kog drugog faktora: pre Nordeusa, osnivači su mislili da je izlazak „velika ideja” prodaja kompanije za 5–10 miliona evra. Posle Nordeusa, merilo je postavljeno drugde.
Drugi doprinos bili su ljudi. Bivši Nordeusovi zaposleni osnovali su ili se pridružili preko 30 novih kompanija u regionu. Mobile Vikings, Anvil, Hyperscience Serbia (koji je kasnije postao veliki razvojni centar), HTEC Group — sve su to kompanije u kojima je bar deo rukovodećeg tima prošao kroz Nordeus. Ta mreža iskustava, saznanja o tome kako se vode produkt timovi, kako se sklapaju ugovori sa investitorima, kako se regrutuje globalno — vrednost koja se ne može kupiti novcem.
Nismo nedostajali idejama. Nedostajala nam je masa — kritična količina ljudi koji su već prošli kroz izlazak.
Gde su danas srpski startupovi
Ako posmatramo srpsku scenu 2025. godine, nekoliko segmenata izdvaja se po zrelosti. Gaming i dalje prednjači — osim Nordeusa, tu su Mad Head Games (koji je 2018. prodat kineskom Liliputu za preko 100 miliona evra), Nordeus subsidiaries, i mlađi timovi poput Webiny i Two Desperados. Fintech je drugi stub, sa Yustu, Lemon Tech i Telda kao značajnim akterima. SaaS i B2B rešenja su treći segment koji raste — HTEC, Asseco, MicroBilt i desetine manjih timova grade proizvode koji se prodaju korporacijama širom sveta.
- Gaming — Nordeus, Mad Head Games, Webiny, Two Desperados
- Fintech — Yustu, Lemon Tech, Telda
- B2B SaaS — HTEC, Asseco, MicroBilt, Async API
- HealthTech — MedNote, Auros, Doxy
- AgriTech — Agremo, Robotiko
- DeepTech — Reitar, Mycro AI
Ipak, srpski startupovi danas uglavnom operišu u opsegu od 1 do 50 miliona evra procenjene vrednosti. To je ono što investitori zovu „srednja klasa startupova” — kompanije koje su prošle fazu provere proizvoda, imaju prihod i korisnike, ali nisu dostigle ni tier 1 niti su propale. Većina ih se na kraju proda za 10–30 miliona evra — solidan povraćaj za osnivače i investitore, ali ne transakcija koja pokreće ekosistem na sledeći nivo.
Problem koji ne vidimo: nedostatak „dubokog” rizika
Srpski investitori — i domaći i regionalni — investiraju konzervativno. Tipična runda seed ulaganja u Srbiji iznosi 100. 000–300. 000 evra, sa procenjenom vrednošću kompanije do 1,5 miliona evra. Series A runde su retke i uglavnom ih vode strani investitori. Series B i C runde — one koje kompanijama daju desetine miliona evra za skaliranje — praktično ne postoje u domaćem kapitalu. Za njih, srpski startupovi moraju da idu u London, Berlin ili Silikonsku dolinu.
Drugim rečima, ekosistem je bogat u ranoj fazi i siromašan u kasnoj. To je obrnuta situacija od one u Poljskoj ili Češkoj, gde su domaći penzijski fondovi i investicione kuće počeli da preusmeravaju deo portfolija u rizične investicije. Srbija nema taj sloj institucionalnog kapitala — penzijski fondovi su mali, osiguravajuća društva konzervativna, a porodični uredi (family offices) gotovo da ne postoje. Dok se to ne promeni, srpski startupovi će tražiti strani kapital — a strani investitori će tražiti da kompanija preseli sedište u Delaware ili London.
Talent: izvor i ograničenje
Srpski startup ekosistem ima jednu prednost koju malo koji u regionu može da ponovi — pristup vrhunskim inženjerima. Sa preko 45. 000 IT profesionalaca i 4. 000 novih diplomaca godišnje, Beograd i Novi Sad su postali regionalni hubovi za tehnički talenat. Ali ta prednost ima i cenu: ti isti inženjeri mogu da biraju između rada za globalne razvojne centre (sa platama 4. 000–7. 000 evra) i rada za domaće startupove (koji nude 2. 500–3. 500 evra plus equity). Većina bira sigurnost.
- Prosečna plata seniora u razvojnom centru: 5. 500 EUR
- Prosečna plata seniora u domaćem startupu: 3. 500 EUR + equity
- Procenat koji bira startup: 18% (prema anketi StartLabs 2024)
- Glavni razlog za prelazak: equity i autonomija
- Glavni razlog za ostajanje: sigurnost i plata
Startupovi rešavaju to na različite načine. Neki nude veći equity — do 2% za seniora, što je u globalu visoko. Neki rade hibridni model: deo tima u Srbiji, deo u Londonu ili Njujorku, sa platama prilagođenim lokaciji. Neki, kao HTEC, grade model „konsalting za proizvod” — finansiraju razvoj sopstvenih proizvoda kroz usluge koje prodaju klijentima. Svaki od ovih modela ima svoje prednosti i mane, ali zajedničko im je da su kompromisna rešenja, ne optimalna.
Šta nedostaje za sledeći jednorog
Da bi se rodio sledeći srpski jednorog, potrebno je nekoliko stvari koje se moraju poklopiti. Prvo — pristup značajnijem kapitalu, najmanje 30–50 miliona evra u Series C rundi, što znači da domaći ili regionalni investitor mora da bude u poziciji da vodi takvu rundu. Drugo — tržište koje je dovoljno veliko da kompanija može da raste bez napuštanja regiona; Balkan sa 55 miliona stanovnika to nije, ali Evropa sa 450 miliona jeste. Treće — regulatorni okvir koji omogućava brzo skaliranje, posebno u fintech i zdravstvu, gde propisi i danas koče inovacije.
Sledeći jednorog neće doći iz Srbije zato što je Srbija velika. Doći će zato što je svet postao manji.
Ali postoji i nešto što se ne može isplanirati — sreća. Nordeus je nastao jer su njegovi osnivači, bivši Microsoftovi inženjeri, imali pristup kapitalu i mrežu kontakata, ali i zato što su u pravom trenutku prepoznali potencijal mobilnog fudbalskog žanra — koji je u 2010. godini još uvek bio u povoju. Sledeći jednorog će, slično, nastati iz spoja talenta, kapitala i trenutka koga niko nije predvideo. Možda iz veštačke inteligencije. Možda iz klimatskih tehnologija. Možda iz nečega što danas ne postoji. Srpski zadatak je da obezbedi da kada taj trenutak dođe, ekosistem bude spreman da ga iskoristi.
